EKSCENTRIČNI GENIJE

Hauard Hjuz (1905 –  1976) je bio pionir američkog vazduhoplovstva, industrijalac i filmski producent, poznat po postavljanju rekorda iz gradnji velikih aviona zbog kojih je dobio Kongresnu medalju časti,  producent  filmova “Anđeli pakla” i “Odmetnik”. Premda je bio jedan od najbogatijih osoba svoga vremena umro je od neuhranjenosti.

U školi se Hauard, zbog posesivne i neurotične majke koja ga je poprilično razmazila, nije previše družio sa svojim vršnjacima. Kad mu je bilo četiri godine, njegov  otac je stvorio veliko bogatstvo izumom bušačke opreme. Uz takvog oca nije čudno što je i Hjuz od malena verovao da čovek može ostvariti sve što poželi – samo ako se dovoljno potrudi. Povučeni dečak je ulagao golem trud u ono što ga je zanimalo. Često je maštao o plovidbi, pa je naučio Morseove znakove i kao  jedanaestogodišnjak konstrusrao prvi bežični odašiljač u Hjustonu kako bi mogao razgovarati s pomorcima koji su plovili na brodovima u Meksičkom zalivu. Za porodicnu  vilu je konstrusrao interfon, a potom je uspeo staviti motor na svoj bicikl.

Osim oca, na njega su u detinstvu snažno uticala još dva muškarca. Deda, egocentrični sudija, koji mu je objasnio da čovek mora prvo ugoditi sebi, pa tek onda drugima, te stric Rupert, brodvejski scenarist, divna osoba koja se katkad pretvarala u monstruma, poput glavnog junaka romana “Dr. Džekil i gospodin Hajd”. Malog Hauarda opčinjavale su stričeve priče o Brodveju i i susretima s glumicama i pevačicama.

U školi je Hauard voleo matematiku i tehničko obrazovanje, ali ga je golf zanimao više od učenja. Ipak, upisao se na prestižni  univerzitet u Kaliforniji, a posle se prebacio na isto tako cenjeni univezitet u Hjustonu. Školu je brzo zapustio nakon što je u devetnaestoj godini ostao bez oba roditelja. Hjuz je nasledio  očevu firmu, vrednu oko 900 hiljada dolara, u to doba ogroman novac.

S jedne strane, sramežljiv i povučen, Hjuz je bio istovremeno  veoma ambiciozan. Četiri  godine je upravljao očevom kompanijom, a u 21. godini, opčinjen tada tek procvalom filmskom industrijom, otišao je u Holivud i započeo karijeru filmskog producenta. Sa sobom je poveo i suprugu, ženu iz ugledne teksaške obitelji, kojom se oženio tri godine ranije.

Za vođenje poslova u Holivudu angažovao je Ditriha, bivšeg boksera, koji nije ni slutio šta će sve morati raditi za njega. Sledećih 40 godina Ditrih mu je bio ne samo knjigovođa nego i otac, psihijatar, čovek od najvećeg poverenja, katkad jedini kojem je neizlečivi ekscentrik verovao. Hjuz je  dvostruko starijem Ditrihu objasnio da svi veliki ljudi imaju jasno zacrtane ciljeve, a njegovi su da bude najveći igrač golfa, najbolji pilot, najpoznatiji filmski producent i najbogatiji čovjek na svijetu, koji će uz to osvojiti najviše najlepših žena na svetu.

Došavši u Holivud, Hjuz je odseo u hotelu Ambasador, okupljalištu ljudi iz sveta filma, počeo se družiti s glumicama, ali i posećivati glasoviti bordel madame Mod. Visok 193 centimetra, naočit i bogat, Hauard je za žene bio neodoljiv. Jedini je problem bio u tome što je bio oženjen, pa je suprugu Elu uverio da se vrati u Hjuston.Brak su do raskida 1929. održavali pismima, a razvodu je kumovala i veza sa  jednom zvezdom nemog filma, prvom ženom u koju se Hjuz istinski zaljubio. Nadletao je mesta na kojima je snimala i darovao joj jahtu, pa je Ela shvatila da u braku nema više što tražiti. Pristala je na naknadu od 1.2 miliona dolara, umesto 10 koliko je mogla dobiti i nestala iz Hjuzovog života. Zvezda nemog filma je u vezi s njim ostala duže nego što je iko očekivao, razumela ga je i volela, te se tiho povukla kad je shvatila da on nikad neće biti samo njen, niti diskretan u vezama sa drugim ženama.

Hjuz je 1930. Bio producent  “Anđela pakla”, ratnog filma epske širine, o pilotima Kraljevskog vazduhoplovstva u Prvom svetskom ratu. Za potrebe snimanja Hjuz je i sam poleteo, srušio se, pretreo potres mozga, pao u jednodnevnu komu i probudivši se iz nje otišao ravno na snimanje. Angažovao je pilote kaskadere, a po Europi je nakupovao mnogo autentičnih britanskih, francuskih, nemačkih i američkih letilica iz Prvog svetskog rata. Film je stajao tada rekordnih 3,8 miliona dolara, ali Hjuz se nije žalio kad je i sam shvatio da neće vratiti uloženi novac, a kamoli zaraditi. On je, naime, već dobio novu igračku: tokom snimanjaje  položio  pilotski ispit i dobio dozvolu, što ga je oduševilo.

Otkako je,  kao 14-godišnjak prvi put leteo avionom, postao je opsednut istim. Jednom se 1932. godine da bi od temelja naučio kako funkcionišu velike avio kompanije, pod lažnim imenom, zaposlio prvo kao dostavljač, a potom i kao kopilot u Amerikan Ervejzu, ali je ubrzo otkriven. Za razliku od ostalih čelnih ljudi u avioindustriji tog vremena, Hjuz je radije vreme provodio u kokpitu, nego u dvoranama za sastanke. Nakon osnivanja Hjuz vazduhoplovne kompanije  u Kaliforniji, već je znatno uvećao svoj imetak, pa je darovao vlastiti profit u tom poslu za pokretanje Medicinskog instituta “Hauard Hjuz”, koji i danas postoji.

Tridesetih se godina, nakon što je naučio leteti, počeo baviti i projektovanjem aviona. Samoujeren kakav je bio, verovao je da će napraviti bolji avion od tada postojećih. I zaista, konstruisao ga je, a da dokaže koliko je dobar, njime je 1935.godine  postavio brzinski rekord u letenju od 567,46 kilometara na sat. Dve godine kasnije oborio je rekord u letenju s jednog na drugi kraj SAD-a, a 1938. je, brže od bilo kojeg pilota, obletio svet za samo 91 sat i 14 minuta. Na aerodromu u Njujorku  gradonačelnik i gomila obožavatelja su ga dočekali kao novog američkog heroja, što je još jednom potvrdilo Hjuzov uverenje da čovek može postići sve što želi, samo mu za to treba mnogo truda, volje, pameti – i novca. Postavljajući te rekorde, Hjuz je shvatio da avioni brže lete na većim visinama (taj se princip pokazao tačnim, pa i danas avioni lete visoko da bi dobili na brzini i skratili put), no budući da je na velikim visinama vazduh ređi, pa piloti imaju problema s disanjem, konstruirao je maske s kiseonikom, još jedan od njegovih izuma koji se široko primenjuje i danas.

Sve to vreme, Hjuz nije zapustio svoje poslove u Holivudu. U svetu filma proslavila su ga još dva ostvarenja, “Lice s ožiljkom” iz 1932. te “Izopćenik” iz 1941., koji je cenzura zamalo zabranila jer je reklamiran plakatima koji su “raspaljivali seksualne fantazije”, kako su ga opisali novinari. Tridesetih godina najviše je vremena trošio na osvajanje žena: od 1931. do 1933. imao je više od pedeset veza, uglavnom s glumicama, ali i sa starletama, plesačicama i bogatašicama: Eva Gardner, Rita Hejvort, Merilin Monro,Bet Dejvis… Nijedna od tih žena nije znala da slavni, atraktivni bogataš od mladosti boluje od sifilisa. Bolest se tijekom godina pogoršavala i postala glavni uzrok njegovog duševnog rastrojstva.

Krajem Drugog svetskog rata mnogi su njegovi saradnici i poznanici primijetili da se počeo sve čudnije ponašati. Panično se bojao bakterija, a fobiju su, čini se, potencirali valium i kodein, sredstva za smirenje, koja je isprva uzimao da bi ublažio bolove od ozleda dobijenih  kada  mu se avion srušio.  Hjuz ih je uzimao u tako velikim količinama da se pretvorio u ovisnika. Uz lekove, opsesivnu posvećenost poslu, žongliranje s nebrojenim ljubavnicama, nije ni čudo što je već tih godina pretrpeo prvi slom živaca. Uskoro je od svih koji s njim dolaze u kontakt zahtevao da nose bele rukavice, a Hjuzove  sluge su sve oko sebe morale dodirivati preko maramica. Nakon drugog sloma dane je provodio u hotelu Beverli Hils, zatvoren u sobu u kojoj je go sedeo u belom kožnom naslonjaču smeštenom usred središnjeg salona koji je nazivao “zona bez klica”. Dane je kratio gledajući na velikom platnu jedan film za drugim. Ponašanje mu je postajalo sve iracionalnije, ali to, začudo, nije uticalo na njegove poslovne odluke. U tom je razdoblju postao opsednut i opasnošću od komunizma, pa je o tome pisao članke i slao ih raznim novinama. Osim toga, kao saradnik je ponudio svoje usluge američkoj obaveštajnoj agenciji CIA-i, za koju je kanio izraditi prislušne uređaje kako bi se otkrilo kretanja ruskih podmornica.

Drugi brak Hauard je sklopio 1957.godine sa Džin Piters. Upoznao ju je još sredinom tridesetih, kad je bila starleta. S njom je dugo ostao u braku, ali se nakon njegovog povlačenja u izolaciju  gotovo i nisu viđali. Zamršen raspored seksualnih avantura i paralelnih ljubavnih veza uspevao je održavati pod kontrolom zahvaljujući brojnim pomagačima, ali i složenom sistemu špijuniranja, kojim je svoje ljubavnice potajno snimao.

Poslednje godine života Hjuz je proveo lutajući svetom, najčešće skrivajući svoj identitet, od Nikaragve, Bahama i Engleske do Kanade i Meksika. Kupio i televizijsku stanicu KLAS, koja je morala prikazivati filmove do kasno u noć kako mu ne bi bilo dosadno. Ako bi slučajno zaspao u naslonjaču i propustio neku scenu, nazvao bi stanicu i tražio od nje da je ponove. Putovao je u automobilu zavarenih prozora, u koji je dao ugraditi specijalni pročistač zraka, koji je stajao više od samog vozila i zauzimao više mjesta od motora.Tada su ga već viđali samo ljudi koje je upošljavao da ga  opslužuju, isključivo muškarci. Najčešće su to bili mormoni, kojima vera zabranjuje da piju, jer je tako bio siguran da su uvijek trezni. Nastavio je raditi i zarađivati, i po nekoliko dana bez sna, zaokupljen poslom, u sobi  s navučenim zavesama. Nije redovno jeo, a lekova i droga uzimao je i previše.Lekar koji ga je 1973. pregledao uporedio je njegovo stanje s onim u kakvom su bili zatvorenici u japanskim ratnim logorima.

Arsen Dedić je napisao pesmu “Završit ću kao Howard Hughes” ( „I ja sam, draga moja, isti kao on, ali otkud pare, otkud avion? Mada nisam bio avionske struke, koji prilazite operite ruke, bez straha od munje razderanog neba, a nemoćan protiv klica i ameba. Zatvoriti srce, zatvoriti vrata, općiti sa životom preko advokata. Završit ću i ja kao Howard Hughes, mrak četrdesetih, na radiju blues…“).

Lik ekscentričnog milionera, koga je Šon Koneri,  1971. u svom poslednjem pojavljivanju u ulozi Bonda, u filmu “Dijamanti su večni”, spasao od međunarodne zavere, nastao je po uzoru na Hjuza.

Film „Avijatičar“ je  snimnjen 2004. godine  prema životu Hjuza koga  glumi Leonardo Di Kaprio.