Školski sistemi u raznim zemljama

Kenija

Obrazovanje u Keniji nije obavezno, ali osam godina osnovne škole je obezbeđeno od vlade. Tokom 1990. skoro je 5.4 miliona učenika pohađalo 14.690 osnovnih škola, a 614.000 srednješkolaca je pohađalo 2.750 srednjih škola. Kenija ima četiri univerziteta: Univerzitet u Najrobiju, Kenijata Univerzitet, Egerton Univerzitet u Nakuru i Moi Univerzitet u Eldoretu. Specijalni koledži uključujući Mombasa politehnički, Muzička akademija u Najrobi.

 

Egipat

Godine 975. osnovan je Univerzitet Al Azhar, vodeća institucija u izučavanju viših islamskih nauka. Počiva na mreži religioznih škola paralelnih državnom sistemu.

Univerzitet u Kairu, osnovan 1908, takođe je vodeća institucija višeg obrazovanja. Postoji još 17 državnih univerziteta, u Kairu, AsuanuMinufiji,AleksandrijiMansuriBanhiHeluanu, Zakaziku i Tanti. Pored državnih, postoji još 28 privatnih univerziteta i fakulteta.

Brz rast populacije ozbiljno je opteretio sistem obrazovanja. Učionice su od osnovnih škola do univerziteta prepune, a školama nedostaje radni materijal za adekvatno obrazovanje. Mnogo dece pohađa školu neredovno ili je uopšte ne pohađa zato što mora da radi. Prema proceni iz 2005. 71,4 % ukupnog stanovništva je pismeno to jest, 83 % muškaraca i 59,4 % žena.[17]

Izvor: Wikipedia

Najbolji obrazovni sistem  na svetu ima Južna Koreja, a zatim slede  još tri zemlje jugoistočne i istočne Azije – Japan, Singapur, Honghong, dok je Finska, čiji  je obrazovni sistem  do sada prednjačio u Evropi i svetu, na najnovijem nedavno objvanjenom  rejtingu  tek na 5. mestu od 40 odabranih zemalja  sa najboljim rezultatima.

Economist Inteligense  Unit je za kompaniju  Pearson koja se bavi istraživanjima u sferi obrazovanja sastavio  analizu  svetskih obrazovnih sitema  i objavio rejting 40 zemalja   sa najefiaksnijim školskim sistemima u svetu za 2014. g.

Rejting (Index of cognitive skills and educational attinment) je sastavljen na osnovu  celog niza međunarodnih  testova i pokazatelja  u sferi obrazovanja na  koje se svake godine u celom svetu  potroši više od 5 triliona dolara.

Rejting 20  najboljih svetskih obrazovnh sitema za 2014.  izgleda ovako (u zagradi je dat poredak iz prethodnog rejtinga, 2012.):

1.Južna Koreja (2.), Japan (4.), 3. Singapur (5.), 4. Honghong (3.), 5. Finska (1.),  6.Velika  Britanija (zadržala 6. mesto), 7. Kanada  (10.), 8.Holandija (7.), 9.Irska (11.), 10.Poljska (14,), 11.Danska(12.), 12. Nemačka  (15.),  13.Rusija (20.), 14. SAD (17,), 15.Australija (13.), 16.Novi  Zeland(8.), 17.Izrael (nije bio među prvih 20.), 18.Belgija (16.), 19.Češka (nije je bilo među prvih 20.) 20.  Švajcarska(9.)

U ovogidišnji rejting 20 najboljih  nisu se našle Mađarska (pre dve  godine 18., a sada  22.)    i Slovavčka  (sada  27., a na prethodnom rejtingu 19.mesto).

Na rejtingu najbljih školskh sitema na svetu  u 2014.g po verziji  Economist  Itelligence  Unit sastavljenom po narudžbi kompanije Pearson specijalizirane za istraživanja u sferi  obrazovanja, poredak od 21. do 40.  je sledeći:

21.Nrveška, 22. Mađarska, 23.Francuska, 24. Švedska, 25.Italija, 26.Austrija, 27. Slovačka, 28. Portugalija, 29.Španija, 30.Bugarska, 31.Rumunija, 32. Čile, 33.Grčka, 34.Turska, 35.Tajland, 36.Kolumbija, 37.Argentina, 38. Brazil, 39.Meksiko, 40. Indonezija.

Ocena kognitivnih mogućnosti učenika na osnovu rezltata PISE

Kompanija Pearson je ocenjivala kognitivne  spsobnosti na osnovu rezultata međunarodnog istraživanja Pisa  u kojima je poređen nivo  pismenosti, znanja iz matematike  i prirodnih nauka.  Za merenje nivoa obrazovanja vrednovan je  nivo pismenosti  i opšte pripremljenosti  učenika.

Ovako postavnjen rejting daje informaciju o tome  koliko se novca  odvaja  za razvoj obrazovanja u raznim zemljama, koliku platu dobijaju nastavnici, kakav  je opšti nivo pripremljenosti  učenika, koliki je procenat nezaposlenih u ovoj ili onoj zemlji, a sadrži takođe i podatke o dužini  veka stanovništva u toj konkretnoj državi.

Južna Koreja i Finska  apsolutni  lideri  rejtinga školskog sistema “Learing Curve“ (krivulja obrazovanja)

Prema podacima istraživanja kompanije Pearson, organizovanih 2012.  i 2014., a koje  je predstavio Economist  Intelligens  Unit, Finska i Južna Koreja  su apsolutni  lideri  rejting sistema obrazovanja  „Learning  Curve„ (krivulja obrazovanja) kako po opštem indeksu, tako i po nivou obrazovanja.

Znatna razlika u sistemima obrazovanja Finske i Južne Koreje

Obrazovni sistemi ovih  geografski udaljenih zemalja na dva kontinenta  u značajnoj  meri se razlikuju.

Tako se  u Južnoj Koreji, kao, ustalom i  u skoro u svim azijskim zemljama, težište  stavlja na „bubanje„, na maksimalni broj časova provedenih u školi. Posle školske nastave, većina učenika posećuje  dopunske časove u privatnim školama ili se posvećuje ponavljanju lekcija pod stručnim vođstvom repetitora.
Pri krju završetka škole broj dopunskih časova se stalno povećava.

Finske, pak, škole  predstavljaju antipod južnokorejskim po vremenu koje učenici provedu  učeći lekcije 

Glavni princip nastave u skandinavskim zemljama (čiji obrazovni sistemi su prema najnovijem rejtingu 2014.  kolektivno znatno  zaostali u odnosu  na škole  zemalja Jugoistočne Azije) je pružanje pomoći  učenicima da shvate  nastavni materijal, da ga primene, a ne prosto da ga reprodukuju.


Indeksi  Finske i Južne  Koreje u 2012.:1, 24 i 1, 23  

Ali, bez iakave sumnje  školski sistemi ove  dve zemlje (Finska i Južna Koreja) gledano uopšteno, imaju i nešto  zajdničko, jer inače   im indeksi ne bi bili toliko blizu prema istraživanju iz 2012: 1, 24 i 1, 23, (dok su ove godine znatno udaljeniji, pošto je Južna Koreja „pobegla „Finskoj za čitava 4 koplja u visinu !)

Iza uspešnih učenika uvek stoje uspešni  nastavnici

Iza uspešnog sitema obrazovanja i u Južnoj Koreji i u Finskoj stoje odlični nastavnici. U tim zemljama se ne oslanjaju na obdarene učenike, nego na obdarene nastavnike, posebno u Finskoj u kojoj je konkurencija za mesto nastavnika ogromna na nastavničkim fakultetima (prima se tek  jedan od 12 kandidata, a svaki nastavnik po završetku studija mora imati položen naučni stepen magistra nauka).

U Južnoj Koreji je plata nastvanika u proskeu dva puta veća od prosečne, ali u  Finskoj se još uvek nije tako visoko vinula.

Glavna je – kultura podrške  vrednosti obrazovanja

Važnija od svega je ipak  kultura  kojom društvo i država podržavaju vrednost obrazovanja.

Istina, i druge zemlje  takođe podržaavju obrazovanje, ali u Finskoj i Južnoj  Koreji se   kroz ideju obrazovanja formiraju  osnovni moralni  ciljevi društva u celini.

Premda  u osnovi  korejskog odnosa  prema obrazovanju u suštini  leži konfučijanstvo, ipak je  manje o jedne četvrtine populacije  bilo pismeno krajem Korejskog rata.

Poslednjih decenija u ovoj azijskoj zemlji obrazovanje je  postalo ne samo način samousavršavanja, nego i najefiksaniji metod  da se izgradi zemlja koju su japanski osvajači bili razorili.

Finska

Školovanje je besplatno i obavezno od 7 do 16 godina. Nepismenost skoro da ne postoji. Uz redovno osnovno i srednje obrazovanje ona ima dalje škole narodne akademije i radničke institute. Škole za odrasle su privatne, društvene ili provincijske i imaju podršku države. Ona ima sistem srednjih usmerenih škola kao što su komercijalne, zanatske, tehničke, trgovačke i poljoprivredne. Finski institut višeg obrazovanja uključuju 13 univerziteta i nekoliko koledža i škola za obuku nastavnika sa godišnjim upisom od 205.000 studenata. Najveći je Helsinški univerzitet.

Kanada

Pokrajine i teritorije Kanade su odgovorne za obrazovanje. Svaki sistem je sličan, ali odražava regionalnu istoriju, kulturu i geografiju.[67] Uzrast dece koja pohađaju obaveznu školu varira u rasponu od 5–7 do 16–18 godina,[67]. Pismenost odraslog stanovništva je 99%.[37]Za više obrazovanje su takođe odgovorne pokrajinske i teritorijalne vlade, koje plaćaju većinu troškova; federalna vlada odobrava dodatnu pomoć za istraživanja, studentske kredite i stipendije. U 2002. godini 43% Kanađana starosti između 25 i 64 godine je imalo više obrazovanje; od onih između 25 i 34 godine procenat stanovništva sa višim obrazovanjem iznosi 51%

Juznoafricka republika

Deca pohađaju školu u 13 razreda. Nulti ili prijemni razred se može pohađati u školi ili u obdaništu. Osnovno obrazovanje obuhvata prvih sedam razreda. Deseti, jedanaesti i dvanaesti razredi nisu obavezni.

U JAR postoji 23 državna univerziteta koji se dele u tri kategorije: tradicionalni, tehnički i opšti. Tradicionalni univerziteti su usresređeni na pružanje teorijskih znanja, tehnički na praktična znanja iz tehnike, dok su opšti mešavina ova dva tipa.

Obrazovni sistem Južnoafričke Republike je pod velikim teretom nakon 40 godina aparthejda. Za vreme tog sistema, deca belaca su dobijala kvalitetno besplatno školovanje, dok su deca crnaca imala samo najosnovnije „bantu“ obrazovanje. Crnci su bili predodređeni da budu fizički radnici ili sluge. Iako vlada JAR pokušava da ispravi nejednakost problemi su i dalje prisutni. Nepismenost osoba starijih od 15 godina iznosi 24%. Sledeći problem je loše obučen obrazovni kadar, posebno u siromašnijim, ruralnim pokrajinama Istočni Kejp i Kvazulu-Natal.[44]

 Izvor: Wikipedia