Колико си паметан или како си паметан!

Теорија вишеструких интелигенција, коју је развио професор Хауард Гарднер са Универзитета Харвард, говори да се коефицијент интелигенције не би требао мерити као апсолутна мера (на начин на који се мере висина, тежина или крвни притисак). Не ради се о томе колико је неко паметан, већ како је паметан!

Сви ми, као људска бића, имамо репертоар вештина за решавање различитих врста проблема. Гарднер дефинише интелигенцију као способност решавања проблема или обликовања неког производа која се процењује у једном или више културних оквира. Мрежа акцелерисаног учења узела је Гарднерову теорију и ставила је у праксу. Створили су производе који омогућују ученицима да уче према сопственим могућностима. Додатно се баве и низом активности учења које укључују све интелигенције, тако да свако има једнаку прилику за учење. Постоји осам интелигенција:

  1. језичка интелигенција – способност читања, писања и комуницирања помоћу речи
  2. логичко-математичка интелигенција – способност разумевања и рачунања, размишљања на логичан и систематичан начин
  3. визуелно-просторна интелигенција – способност размишљања у сликама, визуализација будућег исхода, замишљања ствари у глави
  4. музичка интелигенција – способност стварања или компоновања музике, певања или разумевање музике, способност праћења ритма
  5. физичко-кинестетичка интелигенција – способност вештог коришћења тела за решавање проблема, стварање производа или презентовање идеја и емоција
  6. друштвена (интерперсонална) интелигенција – способност рада с другима, повезивање с другим људима, показивање емпатије и разумевања, примећивање њихових мотивација и циљева
  7. лична (интраперсонална) интелигенција – способност самоанализе и рефлексије, способност самопромишљања и самопроцене сопствених постигнућа, самокритика сопственог понашања и унутрашњих осећања, способност планирања и постављања циљева
  8. природна интелигенција – способност препознавања флоре и фауне, стварање других последичних разликовања у природном свету и продуктивног коришћења ове способности, нпр. у лову, пољопривреди или биологији

Традиционално, школски предмети су се подучавали укључивањем само језичке и логичко-математичке интелигенције што значи да су ученици који су природно јаки у тим подручјима добро пролазили у школском систему. Међутим, тек када укључимо и доведемо у ред све своје интелигенције почињемо да користимо целокупну моћ ума!