`Ми се само играмо!`

Када родитељи питају наше ђаке шта су радили на часу, редовно добију одговор: `Ништа, играли смо се!`. Наравно, то звучи збуњујуће, посебно имајући у виду традиционално поимање учења и свима познате визуелне асоцијације: учионице, у којој централну улогу има наставник и ученике који мирно седе, пасивно слушају и преписују са табле.

Некада су се ученици делили на оне који имају израженију математичко-логичку интелигенцију и сматрано је да су они надарени за природне науке и, с друге стране, децу којима иду језици јер код њих доминира лингвистичка интелигенција.

Међутим, од Гарднерове теорије о вишеструким интелигенцијама, почели смо другачије да посматрамо своје ђаке, примењујемо нове методе и примећујемо веће резултате у усвајању и, ономе што је важније, активном коришћењу језика!

Даћу вам један пример: недавно је тема коју смо обрађивали са ученицима трећег разреда била Куповина. Уместо да прочитамо краћи текст из књиге, испишемо непознате речи и задржимо се у тим оквирима, ми смо имали другачији приступ: први задатак је био дизајнирање новчаница, затим су осмислили назив валуте и одредили апоене које ћемо користити ( вежбање математике кроз енглески), потом смо уредили `штандове` са различитим производима (по њиховом избору, било је изложених књига, накита, козметике,…обогатили смо вокабулар речима које њих интересују, дали им прилику да буду креативни), затим смо глумили продавце и купце (вежбајући ситуациони и функционални језик, фразе које ће користити када се заиста нађу у сличној ситуацији), али и научили како се цењка (културолошки аспект, трговина у арапским земљама).

Наш је став да деци увек треба пружати прилику да учествују у активностима које им се допадају, које су забавне, ангажовати их на различите начине, подстицати и мотивисати да искажу своју креативност, хвалити и охрабривати и тада успех и напредак неће изостати!