Francuski

Francuski, jezik ljubavi, još je jedan iz grupe romanskih jezika koji se, uz pažljivo odabrane programe, lako i bez poteškoća uči. Uz učenje jezika, naši predavači približiće vam kulturu, tradiciju i sve lepote te zemlje. Kurs se održava na četiri nivoa:

  • Početni (Cours elementaire)
  • Srednji I (Cours moyen)
  • Srednji II (Cours moyen II)
  • Viši (Cours superieur)

 Zašto učiti francuski? 

Francuski jezik je deo porodice romanskih jezika i u svetu ga, kao maternji jezik, koristi oko 110 miliona ljudi, dok se njime koristi još 390 miliona ljudi. Francuski se može čuti u 57 zemalja sveta, dok je u 28 zemalja u službenoj upotrebi.

Zvaničan je jezik Evropske Unije, UN-a i velikog broja međunarodnih organizacija. Na teritoriji Evropske Unije 129 miliona ljudi govori francuski jezik, što ga čini trećim najrasprostranjenijim jezikom (posle nemačkog i engleskog).

Početkom 20. veka francuski jezik je bio jezik diplomatije evropskih kolonijalnih sila i visokog društva, dok danas njega smatraju jezikom ljubavi, mode i umetnosti.

Prilika za posao

Imajući u vidu da je treći najrasprostranjeniji jezik u Evropi, francuski jezik je korisno naučiti ukoliko posao koji želite da radite uključuje poslovne partnere sa ovog govornog područja. Osim toga ukoliko želite da ovaj jezik predstavite i drugima, posao predavača je jedna od mogućnosti.

Motivacija za učenje

Francuski jezik važi za jednog od najromantičnijih jezika. Ako na stranu ostavimo sve što na poslovnom polju možemo postići sa ovim jezikom, sama mogućnost da vladate poetičnim francuskim slogovima predstavlja užitak za sebe.

Zanimljivosti o Francuskoj

Postoji ulica Viktor Hugo u svakom gradu u Francuskoj.

Ova država proizvodi preko 400 vrsta sireva.

Francuski je zvanični jezik više država uključujući: Švajcarsku, Kanadu, Obalu Slonovače, Luksemburg, Monako, Kongo i Niger.

Reč ‘salut’ znači i ‘zdravo’ i ‘doviđenja’ istovremeno.

Francuski jezik bio je zvanični jezik u Engleskoj preko 300 godina.

Maternji je preko 75 miliona ljudi.

Zvanični je jezik Ujedinjenih nacija.

To je jedini jezik, osim engleskog, koji se uči u svakoj državi sveta.

34% Francuza priča engleski.

Između 6 i 11 miliona Amerikanaca priča francuski.

1386, prase je obešeno u Francuskoj zbog ubistva deteta.

U svakom regionu Francuske postoji određen broj poljubaca pri susretu. Na Korzici je čak 5 puta!

Prvao ime Coco Chanel je Gabrielle Bonheur.

Francuska ima najveći broj skijališta.

Francuzi su imali ranu verziju intenreta nazvanu Minitel 80ih godina prošlog veka.

Francuska je turistički najposećenija zemlja sveta.

Francuska je odnela najveći broj Nobelovih nagrada za književnost na svetu.

2004, Francuska je proizvela 56,6 miliona hektolitara vina!

Giljotina je nastala u Francuskoj po istoimenom čoveku koji ju je osmislio i poslednji put je iskorišćena 1977.

Drugi naziv za Pariz je ‘Grad svetlosti’ pri čemu se misli na broj intelektualaca koji žive u njemu.

Najstariji most u Parizu zove se Pont Neuf  (novi most).

Najposećenija atrakcija Pariza nije Ajfelova kula (5,5 miliona) niti Luvr (5 miliona), već Diznilend (13 miliona).

Kroasani si zapravo izmišljeni u Austriji.

Oko 2  nova kuvara izađu u Francuskoj svakog dana.

Gras je poznat i kao Glavni grad parfema sveta.

Nošenje bele venčanice je francuska tradicija otpočeta 1499.

Francuska se originalno nazivala Lutetia.

Pritivzakonito je fotografisati polcijske službenike i vozila.

20% Francuza živi u pariskom regionu.

Najveće jezero u Francuskoj  je Ženevsko jezero.

Francuska pripada grupi od 7 privredno najrazvijenijih država sveta

Francuska je evropski rekorder u proizvodnji i distribuciji električne energije iz nuklearnih elektrana. Oko 78% potreba države za energijom zadovoljavaju 59 nuklearnih elektrana, po čemu je druga u svetu, iza SAD. Sa druge strane francuska troši samo 40% energije proizvedene u nuklearnim elektranama, a ostatak izvozi, zarađujući godišnje milijarde dolara, po čemu je svetski rekorder.

Najveći saobraćajni čvor zemlje i jedan od najvećih čvorova u Evropi je glavni grad, Pariz.

Ajfelova kula (Ajfelov) toranj je metalni toranj sagrađen na Marsovim poljima u Parizu i danas je znamenitost i simbol Pariza. Sagrađena je 1889. kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Do 1930. godine je bila najveće zdanje na svetu sa svojih 300 metara visine. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao Gistavu Ajfelu.

Ajfelova kula je visoka 300 metara (324 metara sa kasnije postavljenom televizijskom antenom) i metalna struktura je teška 7300 tona. Toranj je bio najviša zgrada u svetu 40 godina. Do vrha ima 1665 stepenica.

Pont Neuf je najstariji most u Parizu.

Najposećenija atrakcija u Parizu jeste Pariski Diznilend (13 miliona posetilaca), a zatim Ajfelov toranj (5,5 miliona posetilaca) i Luvr (5 miliona posetilaca).

Trijumfalna kapija u Parizu je spomenik na trgu Šarla de Gola, takođe poznatom kao „Trg Etoal“. Nalazi se na istočnom kraju avenije Jelisejska polja. Ovaj slavoluk je spomenik borcima za Francusku, posebno onim iz Napoleonovih ratova.